Zahtjev Mladićevih advokata Hagu: Ko je dobio pravo da se liječi kod kuće
Admin | 24 Apr 2026
Iz Mehanizma u Hagu su BBC-ju na srpskom rekli da ne komentarišu pojedinačne slučajeve
Zahtjev Mladićevih advokata Hagu: Ko je dobio pravo da se liječi kod kuće Fotografija je preuzeta sa interneta
Marko Protić, BBC novinar
Skoro pet godina pošto je pravosnažno doživotno osuđen za ratne zločine, advokati Ratka Mladića zatražili su od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu da ga pusti na lečenje u Srbiju.
Advokati tvrde da mu je zdravlje u haškom pritvoru ozbiljno ugroženo i da mu je potrebna adekvatna medicinska nega koju tamo navodno nema.
Iz Mehanizma u Hagu su BBC-ju na srpskom rekli da ne komentarišu pojedinačne slučajeve.
„Međutim, generalno govoreći, kada se podnese bilo kakav zahtev za puštanje osuđenog lica, predsednica donosi sudsku odluku na osnovu konkretnih okolnosti slučaja i u skladu sa pravnim okvirom Mehanizma.
„Ne postoji utvrđeni vremenski okvir, ali predsednica sve takve zahteve shvata veoma ozbiljno i donosi odluke onoliko brzo koliko to relevantne okolnosti i procesi dozvoljavaju", rečeno je iz Mehanizma.
Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, u junu 2021. osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina u Bosni i Hercegovini.
Međunarodni krivični sud za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji doneo je ukupno osam kazni doživotnog zatvora, računajući i Mladića.
Mehanizam je osnova Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 2010. godine kao naslednika Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.
Ovo nije prvi zahtev Mladićevih advokata za puštanje na lečenje u Srbiju.
U novembru 2025. Mehanizam u Hagu odbio je zahtev da Mladića privremeno pusti na slobodu na sedam dana kako bi prisustvovao komemoraciji preminulom bliskom članu porodice.
U obrazloženju odluke navedeno je da je Žalbeno veće potvrdilo presudu Mladiću za genocid, progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju i nehumana dela prisilnog premeštanja kao zločine protiv čovečnosti, kao i za ubistvo, teror, zlonamerne napade na civile i uzimanje talaca kao kršenja zakona ili običaja ratovanja, zbog čega mu je izrečena kazna doživotnog zatvora.
„Prag za puštanje na slobodu privremene prirode iz saosećajnih razloga, radi prisustvovanja komemoraciji člana porodice, izuzetno je visok“, navela je tada predsednica Mehanizma Gracijela Gati Santana.
I u julu 2025. odbijen je Mladićev zahtev za prevremeno ili privremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga.
Tada su advokati tvrdili da boluje od terminalne bolesti, uz napomenu da uslovi pritvora otežavaju odgovarajuću palijativnu negu.
Sud je odgovorio da, iako je njegovo zdravstveno stanje ozbiljno i zahteva svakodnevnu negu, ne postoji akutna terminalna bolest koja bi opravdala puštanje na slobodu.
Prema tadašnjim lekarskim izveštajima, Mladić se nalazio u stabilnom stanju uz povremena poboljšanja, a u zatvorskoj bolnici u Hagu „ima pristup visokospecijalizovanoj nezi, uključujući multidisciplinarni tim i mogućnost redovnog kontakta sa porodicom".
Sud je tada ocenio da njegovo dalje zadržavanje „nije nehumano ni degradirajuće, već da zadovoljava visoke standarde humanog tretmana osuđenih lica".
Pogledajte video o deceniji od hapšenja Ratka Mladića
Jovica Stanišić i Franko Simatović-Frenki, bivši načelnici Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, osuđeni posle ponovljenog procesa na po 15 godina za udruruženi zločinački poduhvat i zločine nad nesrbima, više puta su privremeno puštani iz Haga u Srbiju iz zdravstvenih razloga.
Nebojša Pavković, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen na 22 godine, pušten je na prevremenu slobodu 28. septembra 2025. zbog lošeg zdravstvenog stanja. Preminuo je 20. oktobra 2025.
Uz isto obrazloženje - humanitarno, Mehanizam je sedam godina pre isteka 30-godišnje kazne pustio Radoslava Brđanina, nekadašnjeg šefa Kriznog štaba takozvane Srpske autonomne oblasti (SAO) Krajina. On je 3. septembra stigao iz zatvora u Danskoj u Banjaluku, gde je preminuo četiri dana kasnije.
Sudsko veće je u novembru 2014. privremeno pustilo na slobodu Vojislava Šešelja, lidera Srpske radikalne stranke (SRS), zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.
On je 2018. osuđen na 10 godina zatvora za podsticanje na progona, deportacije i prisilno raseljavanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci na severu Srbije, 1992. godine.
Za razliku od pomenutih slučajeva, sud u Hagu je 2016. odbio zahtev bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, tada prvostepeno osuđenog za ratni zločin i genocid u BiH na 40 godina zatvora, da bude pušten na privremenu slobodu kako bi prisustvovao četrdesetodnevnom pomenu mlađem bratu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pogledajte još:
Tekst preuzet sa interneta ne oznacava nase miseljenje nase redakcije. Autor vijesti vijesti.me mi dajemo licno misljenje o svakoj vijesti.
Ova vest ima 4957 karaktera sto je za 43% vece od proseka.
Ovo je trenutno 124687 vest
NE PROPUSTITE
Sud u Hagu pustio na privremenu slobodu Smakaja i Fazljijua, optužene za ometanje tog suda
Osmani kritikovala zahtjev Specijalnog tužilaštva da oficiri OVK budu osuđeni na 45 godina zatvora
Haški sud odbio da prijevremeno pusti na slobodu bivšeg vodju RSK Milana Martića
Suđenja liderima OVK: neuspješan pokušaj zadovoljenja pravde?
Ratko Mladić Hag Haški tribunal Jovica Stanišić Franko Simatović-Frenki Radoslav Brđanin Vojislav Šešelj Radovan Karadžić
Komentari
Ostavi komentar
Grafik posecenosti
