"Skrivena sperma": Nada za muškarce kojima je rečeno da su neplodni
Admin | 12 May 2026
Neplodnost pogađa milione ljudi širom svijeta, pri čemu otprilike jedan od šest ljudi u reproduktivnom dobu bar jednom u životu ima problema sa začećem
"Skrivena sperma": Nada za muškarce kojima je rečeno da su neplodni Fotografija je preuzeta sa interneta
Krupa Pedi
Bio je početak novembra 2025. godine kada je Penelopa primila poziv dok se vozila kući s posla u Nju Džerziju, u Sjedinjenim Američkim Državama.
Zvao ju je lekar, da joj saopšti vest koju je dugo čekala.
Posle mučnih dve i po godine pokušaja, Penelopa je konačno zatrudnela.
Penelopa i njen suprug Samjuel su saznali da on ima Klajnfelterov sindrom, genetsko stanje koje pogađa muškarce rođene sa dodatnim iks (X) hromozomom, a koje se često ne dijagnostikuje do odraslog doba.
Većina ljudi sa Klajnfelterovim sindromom proizvodi malo ili nimalo sperme u ejakulatu, stanje poznato kao azoospermija.
Oko 10 odsto neplodnih muškaraca doživljava azoospermiju.
Prepuna radosti i neverice, Penelopa je čekala da se Samjuel (imena su izmenjena zbog zaštite privatnosti) vrati kući te večeri, da mu saopšti radosnu vest.
„Na njegovom licu se video talas emocija“, kaže.
„Plakao je... jer je bilo potrebno mnogo truda, vremena i istraživanja kako bi došao do ovog dana.
„Imali smo samo jedan embrion i funkcionisao je, kakva sreća.“
Trudnoća ovog para je omogućena zahvaljujući novoj tehnici, poznatoj kao sistem Star (Sperm Track and Recovery), koju je razvio Univerzitet Kolumbija, za praćenje sperme kod muškaraca sa azoospermijom.
Sistem koristi veštačku inteligenciju kako bi pomogao u identifikaciji i lociranju nekoliko „skrivenih“ spermatozoida koje muškarci sa ovim stanjem mogu da imaju.
„Bio sam uplašen, mislio sam da neću moći da imam dete“, kaže Samjuel.
Prethodno mu je rečeno da ima 20 odsto šanse da bude biološki otac.
„Bio je to veliki šamar.“
Neplodnost pogađa milione ljudi širom sveta, pri čemu otprilike jedan od šest ljudi u reproduktivnom dobu bar jednom u životu ima problema sa začećem.
Muška neplodnost je faktor koji doprinosi u čak 50 odsto slučajeva, a jedan odsto svih muškaraca je azoospermično.
To znači da potencijalno milioni muškaraca širom sveta imaju toliko nizak broj spermatozoida da ih je pojedinačno vrlo teško pronaći da se smatraju azoospermičnim.
Međutim, moć veštačke inteligencije da pronađe ovu skrivenu spermu mogla bi da pruži nadu onima koji žele da postanu roditelji.
Pogledajte video: Zašto se broj spermatozoida prepolovio u poslednjih 40 godina
Krajem 2025, posle pet godina proučavanja, prva beba rođena je pomoću Star sistema - dobio ju je par koji se skoro dve decenije borio sa neplodnošću.
To je trenutak koga se Zev Vilijams, direktor Centra za plodnost Univerziteta Kolumbija, i njegov tim dobro sećaju.
„Svi su skakali od radosti“, kaže.
„Malo je stvari gde je nagrada za sav uložen trud nešto tako divno i posebno kao ovo.
„Sada je tu devojčica i nadamo se, ako Bog da, još mnogo, mnogo drugih.“
Od dolaska prve Star bebe, tehnologija se redovno koristi u Centru za plodnost, a lista čekanja ljudi koji se nadaju začeću raste na stotine iz celog sveta.
Na osnovu poslednjih 175 pacijenata koji su koristili tehnologiju, Vilijams kaže da pronalaze spermu u nešto manje od 30 odsto slučajeva.
To su ljudi kojima je ranije rečeno da nemaju šanse da dobiju bebu iz sopstvene sperme.
U daljim testovima, Star je uspeo da pronađe 40 puta više spermatozoida nego ručna pretraga koju je uradio obučeni tehničar, prema Vilijamsu.
Obično uzorak sperme sadrži desetine miliona spermatozoida po mililitru.
Mala kapljica iz uzorka se ispituje pod mikroskopom kako bi se procenio broj spermatozoida, a istovremeno se ispituje da li su spermatozoidi pokretni i zdravi.
U azoospermičnom materijalu, samo jedan spermatozoid može da bude prisutan u celom uzorku - iako u nekim slučajevima nema nijednog.
Prosejavanje uzorka, kap po kap, nije praktično.
Vilijams je došao na ideju za Star sistem 2020. godine pošto je pročitao da se veštačka inteligencija koristi za pronalaženje novih zvezda.
Savremeni teleskopi proizvode ogromnu količinu podataka o noćnom nebu koju astronomi dugo analiziraju u potrazi za objektima koji ranije nisu viđeni.
Međutim, korišćenje algoritama mašinskog učenja može da obavi ovaj posao za nekoliko minuta.
„Slika neba je veoma podsećala na ono što tražimo i ono što vidimo kod muškaraca kojima je rečeno da nemaju spermu“, kaže Vilijams.
Počeo je da razmišlja da li bi bilo moguće primeniti takve tehnologije za identifikaciju i izolaciju sperme na isti način.
On i njegov tim su već koristili moćnu tehnologiju snimanja za skeniranje uzorka.
Izazov je bio analizirati stotine slika u sekundi u realnom vremenu kako bi se otkrio i izolovao svaki spermatozoid koji se može pronaći.
Vilijams i njegove kolege koriste mikrofluidne čipove - od stakla ili polimera u nizu kanala tankih kao ljudska dlaka.
Uzorak sperme zatim protiče kroz njih i može da se skenira pomoću snimača.
Algoritam mašinskog učenja detektuje sve spermatozoide na slikama u realnom vremenu kako bi se mogli izolovati što nežnije, da ih ne bi uništili.
„Dok uzorak protiče, snimamo ga brzinom od 300 slika u sekundi“, kaže Vilijams.
„Većina onoga što vidimo su samo ostaci i fragmenti, nije prazna tečnost.
„U moru svih ostataka i fragmenata ćelija pokušavate da pronađete tu retku spermu.“
Vilijams kaže da je Star metoda postigla osetljivost od 100 odsto, što znači da ima mogućnost da pronađe jednu spermu u uzorku - ako je prisutna.
„To je samo pronalaženje nečega što ranije nismo mogli da ga vidimo“, kaže on.
Kada ga identifikuju, robotski sistem izvlači spermatozoid ili ćelije u roku od milisekundi od njihovog otkrića.
„Robotika na mikrofluidnom čipu razvrstava taj sićušni deo tečnosti u kojoj se nalaze spermatozoidi“, kaže Vilijams.
„Završavate sa cevčicom napunjenom semenom tečnošću, ali bez spermatozoida u njoj, i sa sićušnom kapljicom koja sadrži spermatozoide.“
U Samjuelovom slučaju, postojao je dodatni izazov za Star sistem - sa Klinefelterom, nema spermatozoida u ejakulatu, tako da da bi pronašli spermatozoide, urolozi moraju da uđu u testis.
Star sistem se prvi put susreo sa takvim problemom.
Samjuel je devet meseci bio podvrgnut hormonskoj terapiji u pripremi za uspešnu operaciju uzimanja uzorka iz testisa u drugom centru za plodnost.
Uzorak je zatim poslat Vilijamovom timu na ispitivanje.
„Tkivo iz operacije je transportovano u našu andrološku laboratoriju koja ga je zatim obradila da može da prođe kroz Star sistem“, kaže Erik Forman, medicinski i laboratorijski direktor u Centru za plodnost Univerziteta Kolumbija, koji je nadgledao proceduru.
U isto vreme, Penelopa je imala proceduru vađenja jajnih ćelija.
Uzorak sveže sperme se obično daje istog dana, jer nudi najbolje šanse za oplodnju.
Bili su u trci s vremenom.
Sistem Star je uspeo da izoluje osam spermatozoida u Samjuelovom uzorku, koji su zatim ubrizgani u Penelopine jajne ćelije.
Jedan se pretvorio u punu blastocistu, razvijeniju fazu embriona.
Njihova beba, koja će verovatno biti prvi dečak rođen kao rezultat Stara, trebalo bi da dođe na svet krajem jula.
To je tačka za koju nikada nisu bili sigurni da će je dostići.
„Sada počinje da se oseća stvarno, posebno zato što osećam pokrete.
„Uradili smo anatomsko skeniranje i sve izgleda sjajno“, kaže Penelopa.
Pronalaženje skrivenih spermatozoida nije jedini način na koji se veštačka inteligencija koristi za poboljšanje ishoda u lečenju neplodnosti.
Na primer, u stimulaciji jajnika, suštinskom procesu u vantelesnoj oplodnji koji pomaže jajnicima da proizvedu više jajnih ćelija, mašinsko učenje omogućava izračunavanje personalizovanije doze hormona gonadotropina.
U međuvremenu, alati za duboko učenje pomažu u preciznijem i održivijem odabiru gameta i embriona.
Da bi se procenili dugoročni ishodi, stručnjaci se slažu da su potrebna veća klinička ispitivanja, kao i jasnoća oko načina rukovanja osetljivim medicinskim podacima, poverljivosti i sporova oko odgovornosti i vlasništva.
Postoji i zabrinutost zbog preteranog obećanja srećnog kraja, moguće očekivanog zbog inovacija veštačke inteligencije.
„Parovi koji dugo čekaju bebu iz očaja bi mogli da postanu žrtve skupih tretmana nedokazane vrednosti“, kaže Šivon Kvenbi, profesorka akušerstva na Univerzitetu u Voriku u Velikoj Britaniji.
„Veoma je uzbudljivo što su napredna tehnologija, mašta, inženjering i veštačka inteligencija kombinovani kako bi se razvilo novo rešenje za mušku neplodnost“, dodaje ona.
„Jedna uspešna trudnoća je važan početak.
„Međutim, potrebna su dalja istraživanja na većem broju pacijenata pre nego što se bi vrednost ovog novog tretmana mogla potpuno da se proceni.“
Samjuelu je primamljiva mogućnost da bi ova tehnika mogla da pomogne njemu i njegovoj ženi da prošire porodicu u budućnosti.
„Naravno, sada smo pohlepni i želimo još jedno dete u budućnosti, ali ovo je nešto kroz šta ćemo morati ponovo da prođemo jer nemamo ništa u rezervi - osim jaja.“
Međutim, sada imaju i nadu, kaže, tamo gde je ranije nije bilo.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pogledajte još:
Tekst preuzet sa interneta ne oznacava nase miseljenje nase redakcije. Autor vijesti vijesti.me mi dajemo licno misljenje o svakoj vijesti.
Ova vest ima 9897 karaktera sto je za 73% vece od proseka.
Ovo je trenutno 126878 vest
NE PROPUSTITE
Rute bez detalja o ustupanju baza za za intervencije na Bliskom Istoku
Zašto treba ukinuti vojnu pomoć Izraelu
Anketa Rojtersa i Ipsosa: Dvije trećine Amerikanaca smatra da Tramp nije jasno objasnio zašto se zaratilo s Iranom
Tramp rekao da će suspendovati naplatu federalne takse na benzin: Pomoć Amerikancima da se nose sa višim cijenama goriva
sperma spermatozoidi muškarci neplodnost SAD Sjedinjene Američke Države Nju Džerzi
Komentari
Ostavi komentar
Grafik posecenosti
