Tajna mreža krijumčari Starlinkovu tehnologiju u Iran kako bi pobijedila blokadu interneta

Admin | 03 May 2026

Iran je u digitalnom mraku već više od dva mjeseca dok vlada održava jednu od najdužih nacionalnih internet blokada ikada zabilježenih u svijetu

Tajna mreža krijumčari Starlinkovu tehnologiju u Iran kako bi pobijedila blokadu interneta Fotografija je preuzeta sa interneta

Sahand kaže za BBC Svetski servis da šalje satelitske internet terminale u Iran da bi pomogao da se prikaže „prava slika“.

„Čak i ako jedna osoba više uspe da pristupi internetu, mislim da je to onda uspelo i da je vredelo“, kaže Sahand.

Iranac je vidno nervozan, govoreći za BBC izvan Irana, dok pažljivo objašnjava kako je deo tajne mreže krijumčara satelitske internet tehnologije – što je ilegalno u Iranu – u ovu zemlju.

Sahand, čije ime smo promenili, strahuje za članove porodice i druge kontakte unutar zemlje.

„Kad bi me identifikovao iranski režim, mogli bi da nateraju one sa kojima sam u kontaktu u Iranu da plate veliku cenu“, kaže on.

Iran je u digitalnom mraku već više od dva meseca dok vlada održava jednu od najdužih nacionalnih internet blokada ikada zabeleženih u svetu.

Trenutna blokada je započela nakon što su Amerika i Izrael pokrenuli vazdušne napade na zemlju 28. februara.

Pre toga, pristup internetu bio je delimično vraćen samo mesec dana posle prethodne digitalne blokade u januaru, uvedene tokom smrtonosnog režimskog gušenja nacionalnih protesta.

Više od 6.500 demonstranata je ubijeno, a 53.000 uhapšeno, prema američkoj Novinskoj agenciji aktivista za ljudska prava (HRANA).

Zvaničnici kažu da je vlada uvela blokadu interneta tokom rata iz bezbednosnih razloga, sugerišući da je cilj sprečavanje nadzora, špijunaže i sajber-napada.

Starlinkovi uređaji koje Sahand šalje Iranu jedan su od najpouzdanijih načina da se premosti blokada.

Pljosnati beli terminali, upareni sa ruterima, omogućavaju pristup internetu povezivanjem sa mrežom satelita u vlasništvu kompanija Spejs Iks Ilona Maska, omogućavajući korisnicima da potpuno zaobiđu iranski strogo kontrolisani domaći internet.

Prema Sahandu, nekoliko ljudi može da se poveže sa svakim terminalom istovremeno.

On kaže da ih on i drugi u ovoj mrežu kupuju i „krijumčare preko granice“ u „veoma složenoj operaciji“, mada je odbio da pruži detalje.

Sahand kaže da ih je od januara poslao desetine u Iran i da „mi aktivno tražimo druge načine da ih prokrijumčarimo još više“.

Organizacija za zaštitu ljudska prava Vitnes procenila je u januaru da u Iranu ima najmanje 50,000 Starlinkovih terminala.

Aktivisti kažu da je taj broj u međuvremenu verovatno porastao.

BBC je kontaktirao Spejs Iks tražeći više detalja o upotrebi Starlinka u zemlji, ali nije dobio nikakav odgovor.

Prošle godine, iranska vlada je usvojila zakon prema kom je korišćenje, kupovina ili prodaja Starlinkovih uređaja kažnjiva i sa do dve godine zatvora.

Zatvorski kazna za distribuciju ili uvoz više od 10 uređaja može biti i do 10 godina.

Državni mediji izveštavaju o više slučajeva hapšenja ljudi za prodaju i kupovinu Starlinkovih terminala, među njima četvoro ljudi – dvoje stranih državljana – uhapšenih prošlog meseca za „uvoz satelitske internet opreme“.

Oni takođe javljaju da neka od hapšenja podrazumevaju optužbe za posedovanje ilegalnog oružja i slanje informacija neprijatelju.

Međutim, tržište za terminale u Iranu i dalje živi, među njima putem javnog kanala na persijskom na Telegramu zvanom NasNet.

Volonter povezan sa ovim kanalom izvan Irana rekao je za BBC da je u poslednje dve i po godine preko njega prodato otprilike 5.000 Starlinkovih terminala.

Iran ima dugi istorijat kontrolisanja informacija, istovremeno gurajući vlastite anti-američke i anti-izraelske narative preko državnih medija i ograničavajući izveštavanje o represivnim merama koje režim koristi protiv kritičara.

A opet tokom januarskih protesta, čak i sa blokiranim internetom, pojavili su se izveštaji i video dokazi vansudskih ubistava, hapšenja i premlaćivanja.

Veći deo ovih informacija poznato je ili poteklo od ljudi koji su pristupili društvenim mrežama preko Starlinka, veruju organizacije za borbu za ljudska prava.

Iranska aktuelna internet postavka opisuje se kao „stepenast sistem“.

Svi Iranci imaju pristup državnim domaćim mrežama na kojima funkcionišu usluge kao što su bankarstvo, naručivanje taksi vožnji i isporuka hrane, baš kao i držani mediji.

Pre blokada, Iranci su takođe mogli da pristupe svetskom internetu.

Ali mnogi internet sajtovi i servisi kao što su Instagram, Telegram, Jutjub i Vocap su blokirani, a vlada je odredila veće cene za pristup njima nego za domaću mrežu.

Mnogi Iranci zaobišli su ograničenja koristeći virtualne privatne mreže (VPN), koje povezuju korisnike sa internet stranicama preko dalekih servera, skrivajući njihove lokacije.

Pretplate za njih su takođe podigle troškove.

Sada, pod blokadom, samo odabrana nekolicina zvaničnika i drugih pojedinaca, među kojima su novinari koji rade za državne medije, imaju nesputani pristup internetu koristeći ono što je poznato kao „bela sim kartica“.

Godine 2022, Ilon Mask je saopštio da će aktivirati Starlink u Iranu posle strogih internet ograničenja tokom protesta koje je izazvala smrt Iranke Mahse Amini u policijskom pritvoru.

Od tada je njegova upotreba samo porasla, naročito tokom blokada.

Sada kada se vlasti sve više posvećuju lovu na Starlinkove terminale, Sahand i njegova mreža savetuju korisnike da koriste VPN-ove sa satelitskom tehnologijom da bi ostali neotkriveni.

Ali mnogi ljudi ne mogu da ga priušte, naročito u vreme ekonomske krize.

Sahand je jedan od troje ljudi sa kojima je BBC razgovarao koji tvrde da učestvuje u krijumčarenju Starlinkovih uređaja.

On kaže da operaciju u kojoj učestvuje, uključujući kupovinu terminala, finansiraju Iranci iz inostranstva i drugi koji žele da pomognu onima u zemlji.

On kaže da ne dobijaju sredstva od bilo koje države.

Terminali se šalju ljudima za koje veruju da će ih iskoristiti da podele informacije sa svetom.

„Ljudima je potreban internet da bi mogli da podele ono što se dešava na terenu“, kaže Sahand.

„Mi verujemo da bi ovi terminali trebalo da su u rukama onih kojima su stvarno potrebni da bi doveli do promene.“

Grupa za zaštitu digitalnih prava, koja je tražila da ostane anonimna, rekla je za BBC kako procenjuje da je najmanje 100 ljudi uhapšeno zbog posedovanja terminala.

Sahand kaže da takođe poznaje ljude koji su bili uhapšeni zbog pristupa terminalu ili njegovog posedovanja – ali niko od njih ga nije nabavio preko njega.

Jasmin, Amerikanka iranskog porekla čije ime smo takođe promenili, rekla je za BBC da je jedan muški član njene porodice uhapšen u Iranu i optužen za špijunažu zbog posedovanja Starlinkovog terminala.

BBC je pitao iransku ambasadu u Londonu zašto samo nekolicina ljudi ima pristup internetu u Iranu i zašto su kazne za korišćenje Starlinka toliko stroge, ali nije dobio nikakav odgovor.

Iranska vlada je, međutim, priznala da je blokada teško pogodila neke firme, kad je ministar izjavio u januaru da svaki dan blokade interneta košta privredu najmanje 50 bilion riala (35 miliona dolara).

Ona je nedavno pokrenula program zvan „Internet Pro“, koji omogućava nekim kompanijama izvestan pristup svetskom internetu.

Jedan čovek koji radi za kompaniju u Iranu rekao je za BBC da je dobio pristup preko ove inicijative.

Portparolka vlade Fatemeh Mohadžerani rekla je da je namera da se „očuva poslovna konektivnost tokom krize“.

Ona je takođe rekla da je vlada „potpuno protiv komunikacione nepravde“ i da čim se situacija vrati u normalu, „situacija sa internetom će se takođe promeniti“.

„Blokade komunikacije su očigledna kršenja ljudskih prava i nikada ne mogu biti opravdane“, rekla je za BBC Svetski servis Marva Fatafta, direktorka regionalne politike i zastupanja u Ekses Nau, grupi za zaštitu digitalnih prava, povodom Svetskog dana slobode štampe 3. maja.

Ona upozorava da blokade interneta postaju „nova norma“.

Prema Ekses Nau, 2025. godine ih je bilo 313 u 52 zemlje, što je najveći broj u svetu otkako je počela da ih prati 2016. godine.

Građani iz Mjanmara, Indije, Pakistana, Rusije i Irana doživeli su najveći broj internet blokada prošle godine, prema grupi za zaštitu digitalnih prava.

Izvršni direktor Centra Abdorahman Boroumand za ljudska prava Roja Boroumand kaže da informacioni vakuum u Iranu „omogućava državi da emituje vlastiti narativ, predstavljajući demonstrante kao nasilne aktere ili strane agente, dok su njihove žrtve, među kojima i one osuđene na smrt, i informisani izvori ućutkivani.

To je velika motivacija za Sahanda.

„Iranski režim je pokazao da tokom blokade on može da ubije“, kaže on.

„Od izuzetne je važnosti za Irance da mogu da predstave realnu sliku situacije na terenu.“

On kaže da su oni koji se dobrovoljno prijave da pomognu sa krijumčarenjem „svesni rizika“.

Ali on dodaje da je to „borba“ i da „mi osećamo da nekako moramo da intervenišemo i pomognemo“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pogledajte još:

Tekst preuzet sa interneta ne oznacava nase miseljenje nase redakcije. Autor vijesti vijesti.me mi dajemo licno misljenje o svakoj vijesti.

Ocenjujemo vest sa 8/10

Ova vest ima 9535 karaktera sto je za 30% vece od proseka.

Ovo je trenutno 125714 vest